Zoran Dragišić bio je narodni poslanik tri puta do sada, u 11. sazivu, od 2016. do 2020, u 12. sazivu, od 2020. do 2022. godine, i u 13. sazivu, od 2022. do 2023. godine.
U 11. sazivu bio je član Odbora za odbranu i unutrašnje poslove, i zamenik člana u Odboru za spoljne poslove, Odboru za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo i Odboru za kontrolu službi bezbednosti.
U 12. sazivu bio je član Odbora za odbranu i unutrašnje poslove, kao i zamenik člana Odbora za spoljne poslove i Odbore za kontrolu službi bezbednosti.
Tokom 12. saziva na redovnim skupštinskim zasedanjima je proveo 229 sati, nije se obraćao u plenumu, nije učestvovao u postavljanju poslaničkih pitanja, kao ni u traženju obaveštenja i objašnjenja. Što se tiče prisustva glasanjima za akte, prisustvovao je 294 puta, od čega je za 293 glasao “za”.
U 13. sazivu izabran je za poslanika kao 79. na listi ALEKSANDAR VUČIĆ – Zajedno možemo sve, mandat mu je potvrđen 01.08.2022. godine. U 13. sazivu bio je deo poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve, član Odbora za odbranu i unutrašnje poslove i zamenik člana Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva.
U 14. sazivu izabran je za narodnog poslanika kao 116. na listi Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane, mandat mu je potvrđen 06. februara 2024. godine. U 14. sazivu deo je poslaničke grupe ALEKSANDAR VUČIĆ – Srbija ne sme da stane.
BIOGRAFIJA
Rođen je 21. januara 1967. godine u Beogradu. Završio je Fakultet civilne odbrane u Beogradu i Pravni fakultet u Beogradu. Magisterijum pravno-političkih nauka stekao je na Pravnom fakultetu u Beogradu 1998. Doktorsku disertaciju odbranio je na istom fakultetu 2004. godine. Objavio je preko 30 radova u domaćim i stranim časopisima s područja bezbednosnog menadžmenta, međunarodne bezbednosti, sistemâ nacionalne bezbednosti, upravljanja i kontrole sistemâ bezbednosti i odbrane od terorizma. Objavio je 2 udžbenika i 3 monografije.
Redovni je profesor Fakulteta bezbednosti Univerziteta u Beogradu.
Bio je odbornik u Skupštini opštine Palilula u Beogradu.
Političko delovanje započeo je u zloglasnoj stranci G17+ Mlađana Dinkića u kojoj se vrlo kratko zadržao. Sledeća je bila Socijaldemokratija Vuka Obradovića, koju je napustio i osnovao stranku Nezavisni Socijaldemokrati. 2009. godine ova se stranka spojila sa Socijaldemokratskom partijom Srbije kuma sandžačkog podzemlja Rasima Ljajića.
2011. godine napustio je Rasimovu Socijaldemokratsku partiju Srbije i osnovao Pokret radnika i seljaka. Na predsedničkim izborima 2012. bio je kandidat Pokreta radnika i seljaka i osvojio je mizernih 1,54% glasova.
NEDAVNO JE POKRENUO INICIJATIVU DA SE UKINE MORATORIJUM NA GRADNJU NUKLEARNIH ELEKTRANA U SRBIJI U ČEMU IMA PODRŠKU PREDSEDNIKA SRBIJE ALEKSANDRA VUČIĆA!