Proširenje Kusturičinog etno sela za još oko 5.500 hektara na obroncima Tare, naišla je na nerazumevanje i oštar protest meštana Kremana, Bioske, Stapara i Vrutaka, koji na tom području imaju privatna imanja.

Meštani tih užičkih sela svoj gnev su iskazali na zboru u Kremnima, protestujući protiv takve odluke Vlade, ali i protiv bosanskog režisera Emira Kusturice,inače crnogorskog državljanina, direktora Parka prirode, čijim je organima povereno sprovođenje uredbe.
PRIPREMA DRVETA ZA GRADNJU „DRVENGRADA“

Prema tumačenju meštana, koji u reonima Ljutog i Dobrog polja na Tari imaju vlastite posede, proširenjem Parka prirode oni gube pravo da raspolažu svojom imovinom. Oni smatraju da neće moći da koriste pašnjake, da obrađuju zemljišta, niti da grade kuće na svojoj zemlji, dok s druge strane bosanski reditelj ima ekskluzivno pravo na sve pa čak i na to da krči najkvalitetniju šumu za potrebe gradnje svog privatnog hotelskog kompleksa! Emir Kusturica odbacuje optužbe seljana kao neistinite :

„‘Šargan-Mokra Gora’ je jedinstven ekološko-socijalni projekat, zajednički poduhvat u kome je Vojislav Koštunica kao tadašnji premijer pomogao da se obavi ta zaštita, uz saglasnost tadašnjeg predsednika Srbije Borisa Tadića. Tako je izvojevana istorijska pobeda nad engleskom korporacijom koja je htela da zagospodari i da nas u eksploataciji nikla podavi i potruje“, rekao je poznati bosanski režiser“.

On je, govoreći o optužbama da je strani državljanin kome je praktično besplatno poklonjena jedna cela planina, rekao da mu je „bivši predsednik Srbije Slobodan Milošević omogućio da dobije državljanstvo tadašnje SRJ, ali da ga je on kasnije preveo na crnogorsko“.

„DRVENGRAD“ – GRAD MRTVOG DRVETA…

Seljani Mokre gore optužuju Kusturicu da je za potrebe gradnje njegovog čudovišnog Drvengrada posekao više od 50.000 kubika najkvalitetnijeg mokrogorskog drveta i da on  samo tobože brine o životnoj sredini a u praksi je  najveća štetočina koja se ikada pojavila na Mokroj gori i napravila monstruozan grad od mrtvog drveta.