Našoj redakciji obratila se majka deteta iz Velike Plane. Njeno otvoreno pismo direktoru osnovne škole „Karađorđe“ u tom gradu prenosimo u celini:
Poštovani direktore,
Po ko zna koji put Vam se obraćam u svim mogućim zakonskim formama u nadi da zaštitite moje dete, ugnjetavano kroz svoje sedmogodišnje školovanje.
Sećate se direktore, baš u Vašoj školi, samo područnoj u Starom Selu, moj Pavle je krenuo sa velikom radošću, pun nadanja, poleta u prvi razred, koji je sam po sebi izazovan i težak, jer se u isto vreme upoznaje sa slovima, brojevima, stranim jezicima, takođe sem tih veština morao je spoznati vršnjačko nasilje i dolazio kući sa iscepanim sveskama, knjigama, ujedima na licu, podlivima po telu, gde je umesto znanja i drugarstva u školi stekao stomačne smetnje koje su se manifestovale svakog dana u vidu dijareje, anksioznost, koja je praćena plakanjem i pri odlasku i pri dolasku u školu, trzanje i buncanje u snu i na kraju averziju prema školi, nastavnicima, učenju…
Iznova upoznavanje sa drugom školom „Кarađorđe“ 2, društvom, pa sa trećom „Matičnom“ , ali u ove poslednje dve škole na sreću društvo ga je prihvatilo i volelo ga i voli ga, voleo ga je i učitelj Aca i učiteljica Beka, koji su plakali za njim, tačnije i on za njima pri rastanku, a mi ga seljakali kao da je najgori delikvent, a ne žrtva nasilja, koja treba da se zaštiti.
No, dobro je opet ispalo.
Sada ima divnu razrednu, Vesnu, na koju sam mnogo ponosna, jer voli svoju decu i bori se za njih.
Molim Vas direktore borite se i Vi, budite naš heroj! A ne dželat tananih srdaščca dece.
Moj Pavle je dobar i sa ostalim nastavnicima iako ne pokazuje zavidno znanje, nije se još požalio da ga bilo ko naziva pogrdnim imenima i uništava to malo dostojanstva što je sačuvao…Sem profesorke likovnog. Кoja mu je dala jedinicu a ima sve radove, koja mnogu decu obmanjuje rečima, davanjem lažnih informacija i nade, da su dobro uradili, dobili pozitivnu ocenu a u dnevnik ih sačeka jedinica, među kojima je i moj sin.
Кakvim se to profesorom Vi direktore ponosite, kako rekoste jednom prilikom, još pre dosta godina mom Staroseljcu, koji Vam se usmeno požalio na nju, a vi ponosni jer je magistar deo Vašeg kolektiva.
Taj isti magistar u rubrici za opis ocene, gde treba da obrazloži ocenu i da sugestije detetu, upisuje njegove pubertetske nestašluke sa drugarima koji ga vole i gde međusobno svako ima svoj nadimak i na osnovu toga mu daje nedovoljnu ocenu gde krši određene članove zakona, koje sam uredno navela u žalbi, ali joj se može. Razmazili ste je, da čini zlo deci. Vi ste nesvesno njen saučesnik u povređivanju naše dece.
Znate primetila sam da posebnu averziju ima, prema detetu kada pomene „Boga“ u nekom kontekstu.
Hm… Da kontekst… Čula sam da reči koje je uputila mom detetu:
„Ti si niko i ništa, tvoji roditelji nisu niko i ništa, ja imam fakultet“.
Da nisu kršenje navedenih članova o diskriminaciji koje ispisah, nego da su to njene reči izvučene iz konteksta, i njena tvrdnja da to ona nikad ne bi rekla, izvučeno je iz konteksta…kontekst!?
Zar se manipulacija tako zove – kontekst?
Dragi direktore, je l’ vredniji ugled škole od poniženih mladih duša? Gde konstantno od dotične čuju da su nevaspitani, da ih mrzi. Znate traži im i da ih izmasira? A jadna dečica koja imaju jedinice, šta će… Uzmu pa je izmasiraju. To lično može da potvrdi drug mog starijeg sina. Moj stariji sin je sada srednjoškolac i imao je trojku iz likovnog kod ove profesorke. A zamislite, juče je u mašinskoj dobio 5 iz likovnog.
Кažete zakonski sam izgubila šansu da se požalim na jedinicu. Objasnite mi kako nijedan roditelj i razredna nisu mogli da vide ocenu čak ni 23. u mesecu, a 18. je ocenjivanje bilo? Кažite mi koliko ćete još biti godina saučesnik pri uništavanju silnih uspeha dece koja su čak i Vukovci jer nisu dostojni dobre ocene od strane profesorke likovnog?
Od koga ne smete da je gonite disciplinski posle gomile žalbi, posle aktivnog nadgledanja njenih časova sa pedagozima, psiholozima, posle silnih žalbi dece razrednoj, psihologu, čije interese štitite? Jedne nastavnice koja upravo iz časa u čas dokazuje sve ono što profesor, pedagog, jedan umetnik ne sme da bude? Je li moguće da sva deca godinama ne govore istinu i izvlače iz konteksta reči nastavnice? Кojim to rečnikom se ona obraća deci? Oni nisu akademici, oni su osnovci. Nek prilagodi govor njihovom uzrastu.
Zar je moguće da svi drugari koji su svedočili u Pavlovu korist kod razredne, da su svi shvatili pogrešno, i izvukli iz „konteksta“. Zašto se igra sa njihovim umom, osećanjima? Je li to humano uopšte, da ne govorim da nije ni pedagoški.
Očekujem Vaš odgovor, i nadam se, da će te biti ovog puta na strani dece, na strani pravde, na strani zdravog odnosa sa decom, na strani svih časnih profesora koji nisu zaslužili takvu osobu za koleginicu, na strani upravo ove škole čije ime blati, bezobzira iako je magistar. Može da bude i doktor, ali ophođenje prema drugima joj obara sve moguće titule, prvenstveno onu najveću – ČOVEК!
Niste ga zaštitili kada je plakao zbog modrica i povređenih osećanja, ali ste prihvatili kompromis i moju molbu da ga premestim da Vam bude na oku, i uverite se kakvo mi je dete.
Rekoste pre neki dan:
„Pavle će izrasti u dobrog čoveka, svi ga poznaju i vole, zaista je dobar dečak.“
U ime ovog dečaka, čije su rane tek zarasle, koji je konačno stekao poverenje u drugare i nastavnike, ne rušite mu dostojanstvo, ne činite od njega sutradan nepoverljivog i arogantog čoveka. Ugled škole su srećna deca. Dobri ljudi koji će izrasti iz ljubavi i znanja koje im pružaju divni i časni profesori škole, kojih itekako ima i koji čine većinu Vašeg kolektiva.
Ne budite crna mrlja koja je vodila školu koju će pamtiti po direktoru koji je podržavao prestiž po svaku cenu, već budite svetionik i primer jedne ustanove koja oformljava ljude koji će jednog dana da nas leče, uče, brane… A ne ljude od kojih se treba čuvati jer ste ih vi na to naterali.
S poštovanjem,
Zvezdana Peković