Informacija da je predsednik Srbije Tomislav Nikolić odlučio da uđe u predsedničku trku za drugi mandat, izazvala je pravi zemljotres na političkoj sceni. O toj odluci izjasnili su se gotovo svi akteri političkog života, kao i brojni analitičari, dok je premijer Srbije i kandidat vladajuće stranke svoje mišljenje zadržao za sebe.
O tome i mnogim dilemama koje ovakva odluka donosi, razgovarali smo sa predsednikom Nikolićem, koji je danas posetio Sputnjik. Razgovor smo započeli šalom:
Glavna tema u današnjim medijima je navodna ruska podrška i 20 miliona evra koji su, navodno, stigli ili tek treba da stignu. Da li ste došli da taj novac podelite s nama?
— Ja sam očekivao da mi ih vi date… Ne znam ko bi bio bolji da mi taj novac uruči… Ne može u Ambasadi, ne može na drugim mestima… Najbolje bi bilo ovde…
Da ipak pređemo na ozbiljne teme. Sve reakcije, a svedoci smo da su vrlo žestoke, počinju rečima „ako je istina da će se kandidovati“… Kažite nam da li je istina da se kandidujete za predsednika Srbije?
— Istina je da postoji mogućnost, i to sve zavisi od mog odnosa sa Aleksandrom Vučićem. Mi smo imali različite vrste dogovora… Ja sam bio ubeđen da u vezi sa predsedničkim izborima sprovodimo isti plan. Onda se ispostavilo da to nije baš onako kako smo se neprekidno dogovarali… Mi smo se nedavno sastali i meni je Aleksandar napisao na papiru na šta je spreman.
Hoćete li nam reći, ekskluzivno, na šta je spreman i o čemu se Vi to niste ili jeste dogovorili? Govori se o trgovini, govori se o tome da ste tražili ovo ili ono, da Vam on ne dâ i neće dati, neće dozvoliti… Šta je zapravo dogovoreno?
— Aleksandar je otvoreno pisao da smo mi zajedno postigli sve ove rezultate, da treba i dalje da nastavimo da radimo zajedno i da je on spreman da podrži i sprovede svaku moju političku inicijativu, i da pritom misli na svaki moj konkretan predlog za dalju saradnju. Ja sam onda njemu napisao šta ja mislim da je nastavak naše dalje saradnje i sad vam otvoreno kažem — to su bile samo dve varijante: jedna je bila da se ja kandidujem za predsednika, a on da me podrži, druga da se on kandiduje i da ga ja podržim, s tim što onda sa pravom očekujem da se vratim na funkciju predsednika Srpske napredne stranke i da mi poveri mandat kao predsedniku SNS-a za sastav nove Vlade, koja bi ostala bez premijera njegovim izborom za predsednika. Dakle, ništa što ja nisam uradio za njega.
Gde je nastao problem? Jeste li Vi od premijera dobili odgovor da je to nemoguće ili ste dobili neku njegovu ponudu?
— Mi od tada razgovaramo, dogovaramo se, ali ja još konkretan odgovor nisam dobio od Aleksandra, izuzev ovog što predstavlja nastavak petogodišnje kampanje protiv mene od pojedinih članova SNS-a. I nastavak skoro jednogodišnje kampanje protiv mog kandidovanja i eventualnog izbora za predsednika republike. Mislim da to možemo da se dogovorimo do sednice Glavnog odbora SNS-a. Možemo i posle sednice, ali pretpostavljam da je Aleksandar Vučić odlučio da se ne dogovorimo.
Znači li to da Vi nemate zakazan susret sa Vučićem pre sednice Glavnog odbora?
— Znate šta, Vučić i ja nismo Brisel i Beograd. Mi možemo za pet minuta da se sastanemo i da jedan drugog pozovemo. Neprijatno je i misliti da će sve biti u redu posle ovakvog angažovanja teške artiljerije protiv mene samo zbog ideje da bih mogao da se kandidujem, koja je nastala iz saznanja mojih prijatelja o ova dva uslova. Dakle, niti sam se kandidovao, niti sam bilo kome rekao da se kandidujem, ali jesam u tom neformalnom razgovoru rekao da sam dve varijante predvideo kao mogući nastavak naše dalje saradnje i to je bio povod da me optuže da sam prozapadni, proruski, da sam kriminalac, da sam pokvaren čovek, da želim da upropastim Srbiju. Prihvatam da mnogi vole Srbiju, ali ne znam da li je iko voli više od mene. Da li je iko spreman da se više žrtvuje zbog te naše Srbije. Ja ću to i da dokažem, samo što oni koji me dobro poznaju, a mislim da me po nekim potezima građani Srbije dobro poznaju, znaju da ne volim kada neko želi da me ponizi, kada neko želi da me zgazi, da uništi moje dostojanstvo. O svemu mogu da se dogovorim, ali to da me neko ponizi do mere da pomislim da više ništa nikome ne predstavljam u Srbiji, to nikome neću da dozvolim. I tu su moje dileme koje ću ja sigurno rešiti tako da Srbiji bude najbolje.
Da li to znači da šaljete poruku Vučiću: dajte da se dogovorimo pre pola šest?
— Ma ne, ne… Mislim…
Hoćete li ga zvati Vi, ili očekujete poziv?
— Mislim da ćemo se čuti. Ali zašto pre pola šest? Nije to rok. Imali smo vremena, imamo vremena, poznajemo se izvanredno, ne želim da se uopšte ugrozi to naše prijateljstvo, niti može sa moje strane da bude ugroženo. Niti svi oni koji su u ime Srpske napredne stranke istupali protiv mene mogu da ugroze naše prijateljstvo. Da mogu, za ovih pet godina bi ga pokvarili. Ja sam često bio predmet optužbi Srpske napredne stranke i to nije kvarilo moj odnos prema Aleksandru i naše prijateljstvo. Tako da ni sad to ne može. Ja nemam, nikad nisam imao medijsku mašinu, nikad u tome nisam učestvovao, ja čak ne umem ni da spinujem… Znam samo da ću uvek da uradim ono što smatram da čuva moje dostojanstvo i pre svega što čuva dostojanstvo Srbije. A drugi neka razmišljaju o svemu.
Hoće li na Vašu odluku uticati odluka Glavnog odbora stranke koja će ipak danas biti doneta? I očekuje se da će biti slična onoj koju je Predsedništvo donelo pre neki dan?
— Nemam ja ništa protiv. Mislim da stranka funkcioniše izvanredno kao jedna mašina i da su stranački organi, po mom mišljenju, dužni da donesu takvu odluku zato što znaju da je to predlog predsednika stranke. I ja se tu uopšte ne osećam pogođenim. Da li će da utiče na moju odluku? Pa naravno. To smatram završetkom odlučivanja, da li ćemo se dogovarati ili ne. S tim što to još uvek po meni ne zaustavlja dogovore, pošto sam ja tako nešto ponudio. Dakle, da se Aleksandar Vučić kandiduje i da ga podržim onako kako ja umem da podržim. Da to bude potpuno otvoreno, bez ikakve zadrške. Dakle, ništa ta današnja odluka neće poremetiti u našim odnosima, ukoliko ona ne predstavlja početak raskida dogovora.
Kakav biste Vi bili premijer? Kažu, Vučić je mlađi, agilniji. Da li biste nešto menjali, da li bi vlada bila drugačija?
— Gde me Vi odvukoste sada…
Pa kad je to Vaša ponuda…
— Ali hoću da Vam kažem da sam govorio na tu temu i mislim da je Vučić bolji za predsednika Vlade, a da sam ja bolji za predsednik a države. Međutim, nije to trka na 50 metara ili na 100 metara, pa da morate da rešite sve u jednoj sekundi. Voditi Vladu znači da treba najpre obezbediti potpunu disciplinu među ministrima, a potom treba imati viziju. Treba da znate šta hoćete, koji su to veliki projekti, veliki problemi koje hoćete da rešite. Drugi moraju da rešavaju svakodnevne probleme, a predsednik Vlade je dužan da ima viziju.
Imate li Vi viziju?
— Svakako, imam viziju i mislim da je moja vizija pomogla da uspostavimo mnoge kontakte u svetu i da je pomogla da Vlada potpuno mirno, otvoreno uđe na ta otvorena vrata i dogovara sve što je dobro za Srbiju. Tu pre svega mislim na sve naše prijatelje koji nas nisu izdali i koje nikada nećemo da izdamo. Ali o tome neću da govorim. I dalje očekujem da se dogovorimo i sad Vam kažem, i ako se ne dogovorimo ja ću uvek da učinim i nešto na svoju štetu, ako je to u interesu Srbije.
To razumem kao da ćete se Vi povući ako se ne dogovorite?
— Ne znam šta to znači „povući se“. Ali povući se iz SNS-a i iz želje da sa njom bilo šta uradim — to da.
Kažu da ne možete da dobijete više od tri-četiri posto na izborima. Da li zaista tako ocenjujete sebe ili mislite da možete da dobijete više?
— Ako je to tri-četiri odsto, ne znam što sam izazvao toliku galamu, što sam toliko izazvao i koalicione partnere SNS-a. Zašto su neki moji prijatelji morali da me okarakterišu najgorim mogućim rečima zbog tri ili četiri odsto. To nikome ništa ne znači, trebalo bi onda da me puste da se kandidujem, da izgorim sa tri odsto i da završim priču. Ali me boli to što nemam poverenje građana…
Što nemate ili što kažu da nemate?
— Što kažu da nemam poverenje građana, ali me treba zaustaviti što hoću da sarađujem sa tajkunima. Kao da se ja slikam sa njima, kao da imam bilo kakav odnos sa njima. Uostalom, imaju telefonske razgovore, pa neka vide da li i kakav kontakt imamo. Tvrde da ću da sarađujem sa opozicijom, sa bilo kime. Ja hoću da Srbija napreduje, mislim da sam uspeo da za ovih pet godina pomognem da izvršna vlast, Vlada Republike Srbije potpuno mirno sarađuje sa celim svetom i donese dobro Srbiji. Ja to hoću i dalje, a neka moji prijatelji, prvo Aleksandar, pa ostali, odluče šta je najbolje za Srbiju. Nije najbolje ni za Srbiju ni za njih da me ovoliko provlače kroz blato zato što vidim da narod negativno reaguje na ono što mi se čini.
Na čiju podršku računate, tvrde da ste ruski čovek, američki čovek, zapadni čovek, čovek opozicije…
— Ceo život sam živeo bez podrške.
Na izborima je, ipak, potrebna podrška.
— Moja podrška su građani. To nema veze sa ovima koje vi nabrajate.
Razgovor je vođen pred današnju sednicu Glavnog odbora SNS-a.