Istražujući puteve droge i kodeina iz tablete Kafetina, nailazimo na pregršt uputstva za izolovanje kodeina na internetu. Ono što najviše izaziva jezu je to što se to može odraditi u kućnim uslovima sa osnovnim kućnim priborom. Izdavanje lekova sa kodeinom bez recepta otvorilo je mogućnost za neometano i brzo delovanje i širenje narkobiznisa, jer kodein se koristi za pravljenje „krokodila“, meša se sa heroinom, ali i sa ostalim drogama kako bi se produbila zavisnost.
U prilog toga ide činjenica da je mnogo teže lečiti zavisnike od droga, naročito heroinske zavisnike, a to potvrđuje i naš izvor sa jedne beogradske klinike za odvikavanje i rehabilitaciju narkomana, koji navodi:
Alarmantno je i to što kodein veoma lako i brzo uvodi u polinarkomaniju i toksikomaniju, koje su nekada bile karakteristične za dugogodišnje narkomane koji usled zasićenja od droge koju koriste ili zbog smanjenog budžeta za kupovinu droge prelaze na druge droge ili kombinacije drugih droga, lekova, otrova i alkohola dok ne dođu do stadijuma toksikomanije kada je organizam toliko zasićen drogama da te droge ne ispoljavaju svoj efekat, ali zavisnost tera narkomana da unosi još veće količine, ali kao rezultat se javlja isključivo trovanje, ali ne i narkoza. Sada se do tih krajnjih stupnjeva zavisnosti dolazi gotovo brzo.
Sa druge strane priprema i trgovina drogom nikad nije bila lakša jer sada možete da pređete državne granice sa lekom protiv bolova sa kodeinom i da u nekoj drugoj zemlji spravljate i dilujete drogu ili da prodajete sirovine za drogu. Još jedna bitna činjenica je ta da naša zemlja, kao ni zemlje u regionu nemaju zakonsku regulativu, ni svu prateću opremu za uništavanje lekova. Što znači da imamo čitave deponije lekova koje su odavno postale švedski sto za narkoniznis. Sve ovo čini drogu mnogo dostupnijom i pogubnijom i taj talas droge se uveliko širi i van granica naše zemlje.
Još jedan naš izvor nam kaže da lekovi protiv bolova zauzimaju i do 60% svih deponovanih lekova, među kojima se nalaze i oni koji sadrže kodein, što znači da kada se sve izračuna to po stanovniku predstavlja čak deset tona lekova, i dodaje da to što je leku sa kodeinom istekao rok još više pogoduje narkodilerima, jer se razlaganjem kodeina još više odvaja morfin i tako je efekat droge sa kojom se meša mnogo jači i brži. Kodein se inače i u telu razlaže na određenu količinu morfina, ali uzimanjem bajatog kodeina, količina mofina u telu je i mnogo veća.
Za sve je to zaslužan, na prvom mestu Alkaloid Skopje, potom i Pliva, koji su najveći proizvođači analgetika na prostoru bivše Jugoslavije, koji su pronašli način da zaobiđu zakone i da speru odgovornost sa sebe u nekoliko redaka upozorenja u uputstvima, koji nama u suštini ništa ne znače. Ni to što je u BIH Agencija za lekove i medicinska sredstva povukla saglasnost za oglašavanje i reklamiranje Kafetina ništa ne znači sve dok se lek nalazi u slobodnoj prodaji bez recepta. Čak da takav potez preduzmu sve države u kojima se taj lek prodaje, opet je isuviše kasno, jer za sve ove godine koliko se lek prodaje već se za njega dovoljno pročulo, narkobiznis se razradio, a ljudi su već postali zavisnici. Alkaloid Skopje posluje još i u Rumuniji, Bugarskoj, Rusiji, Ukrajini i Albaniji, dok mu je širenje prema Zapadnoj Evropi onemogućeno jer su tamo zemlje, pre svega Francuska, zabranile slobodan promet opojnih droga bez recepta, zbog toga što su se tamo tinejdžeri masovno drogirali sirupom protiv kašlja sa kodeinom u kombinaciji sa sirupom protiv alergije, drogom poznatijom i kao „purple drunk“.
Radmila Stolić