Intervju: dr Jagoš Raičević, v. d. direktora JP „Nuklearni objekti Srbije”
Ukoliko se ovako nastavi, uskoro nećemo znati koliko je radioaktivnih gromobrana ostalo, i gde su skinuti, pošto nigde nisu prijavljeni !
Novi zaplet u svojevrsnom „srpskomnuklearnom rašomonu”. Ispostavlja se da je na videlo isplivala kudikamo opasnija pretnja – radioaktivni gromobrani koji nisu propisno uskladišteni.
Kako je moguće da u zemlji još postoji, uskladišten ili neuskladišten, radioaktivni materijal izvan nadzora NOS-a?
Mi smo novinarima rekli da je neophodno uvesti red i kontrolu nad sakupljanjem i skladištenjem radioaktivnih gromobrana po Srbiji. Ukoliko se ovako nastavi, uskoro nećemo znati koliko je radioaktivnih gromobrana ostalo i gde su skinuti, pošto nigde nisu prijavljeni. Neka mi niko ne kaže da seto odavno ne zna.
Nažalost, sada je jedna, odranije poznata informacija, dobila prizvuk obračuna s firmama koje se time bave, što bi trebalo da bude naše najbliže okruženje – Institut „Vinča”–što apsolutno nije tačno. Želim da naglasim da nije reč ni o kakvom skretanju pažnje s „prekomernog ozračivanja”i koječemu što je na kraju dovelo do formiranja komisije koja treba da ispita slučaj, a tiče se merenja 19. aprila.
Gde je radioaktivni otpad smešten ili razbacan? Pod čijim je nadzorom?
Najveći deo radioaktivnog otpada u Srbiji je smešten (H2) i razbacan (H1) u postojećim hangarima o kojima vodi računa JP „Nuklearni objekti Srbije”. Upravo zbog sređivanja postojećeg stanja država je i formirala JP „Nuklearni objekti Srbije”. Za ostalo se morate obratiti nekom drugom.
Vi i dr Uranija Kozmidis-Luburić naglašavate da je to najveća pretnja za okolinu i ljude. Jeste li upozorili nadležne, pre svega Agenciju za jonizujuće zračenje?
Mi nismo rekli da je to „najveća pretnja za okolinu i ljude”. Ali je istina da je to uvek pretnja ako imate radioaktivni materijal van kontrole, nemate evidenciju šta i koliko, nemate odgovarajuće uslove za to, mesto nije vidno obeleženo itd. Zračenje jednog gromobrana može biti sto miliona puta veće od onog koje smo imali prilikom merenja na reaktoru RA. Ako to uporedimo sa „događajima” koji su doveli do pažnje javnosti, šta smo dobili?
Sasvim je moguće da je neko zatvorio jedno oko prilikom tumačenja nekih pravila. Nemojte o tome pitati JP „Nuklearni objekti Srbije”, za koje su oči uvek širom otvorene.
Kakav ste odgovor dobili?
Možda problema i nema. Možda pričamo o različitim stvarima. Proverite.
Zar NOS nije 2009. osnovan s prevashodnim ciljem da bezbedno skladišti i nadgleda radioaktivni otpad u Srbiji, posle odvoženja neisluženog i isluženog goriva u Rusiju?
Jeste; a što se nadgledanja tiče, pita se neko drugi. Proverite.
Kada ste zatražili upotrebnu dozvolu za novi hangar? Koliko je dugo čekate? Zašto kasni?
Cela procedura je u završnoj fazi. Istina je da se kasni, ali je tom kašnjenju, nadam se, konačno došao kraj.
Šta će NOS učiniti ukoliko ostane bez nulte dozvole, čija važnost ističe 25. maja?
Mislim da je reč o 23. maju.
Zašto je preduzeće, nakon skidanja s državnih jasli, moralo da se zaduži?
Nije preduzeće skinuto ni sa kakvih jasli. Nisam bio u zemlji kada je osnivano i kada su se uzimali krediti da bi se premostilo neko vreme do početka finansiranja. Ne znam kako ćemo u ovom trenutku premostiti trenutne finansijske teškoće, ali verujem da neće biti potrebe za bilo kakvim novim kreditima.
Smatrate li i dalje da 19. aprila niste prekoračili ovlašćenja kada je, kako kažete, petoro zaposlenih navodno ozračeno? Jeste li tražili odobrenje od Agencije za pomenuto merenje u reaktoru RA?
Vi ste već javili da nije bilo prekomernog ozračivanja. Detaljna objašnjenja dali smo komisiji koja je tim povodom osnovana.
Na koje ste neprijatelje, unutrašnje i spoljašnje, mislili kada ste branili preduzeće koje zastupate?
JP „Nuklearni objekti Srbije” je stalna meta napada, i mi smo u našem saopštenju naveli moguće uzroke. Jedan bi mogao biti naše opredeljenje da se suočimo sa nepravilnostima u radu prethodnog rukovodstva. S druge strane, ponoviću ono što sam rekao i drugima: upravljanje radioaktivnim otpadom, bar u jednom njegovom delu, jeste uređen biznis, u kojem su uloge bile podeljene još pre osnivanja NOS-a. Uvođenje novog (i to državnog) partnera u tu priču, tera stare igrače ili da dele zaradu, ili da izađu iz posla. Dakle, reč je o prostom sukobu interesa, koji se manifestuje zamenom teza o prestanku potrebe za ovim javnim preduzećem, tumačenjima njegovih ovlašćenja itd.