HUMOR

baba-dragaNekadašnja komunjara, pa osnivač i bivši predsednik lopovske Demokratske stranke te zatim počasni predsednik iste bande, sadašnji predsednik političkog Saveta DS-a Dragoljub Mićunović ili od milošte „baba Draga“, u specijalnom intervjuu za naš portal otvara svoju napaćenu prevarantsku dušu …

OLIVA BEĆKOVIĆ: Poštovana baba Draga, dobar dan.

BABA DRAGA: Drago mi je da ste mi ukazali čast ovim intervjuom u vašem cenjenom onlajn časopisu. Vidite, u Srbiji stare ljude poput mene niko ne uvažava, niko nizašta ne pita i svi nas nogiraju šutom u dupe gde god nas vide. To nije lepo. Mi koji smo hodajući grobovi imamo još uvek šta da kažemo iako to obično nema nikakvog smisla i obična je budalaština.

OLIVA BEĆKOVIĆ: Baba Draga, za početak, recite nam nešto više o sebi …

BABA DRAGA: Ja sam rođen na Kosovu, u siromašnoj crnogorskoj porodici. Postao sam komunista veoma mlad a kada je bila kriza oko Informbiroa ja sam se, kao zakleta komunjara, izjasnio u pisanoj formi za Staljina i onda završio na Golom otoku.Tamo sam prvo tucao kamen i prao klozete a kasnije cinkario drugove i tako se spasao dalje robije. Bolje je da prodam dušu nego dupe, u svakom slučaju.

OLIVA BEĆKOVIĆ: Vas su optuživali da ste kao mlada komunjara jahali popove ?

BABA DRAGA: Da, to je tada, posle rata i komunjarske revolucije bilo u modi. Svaki partizan je imao svog popa za jahanje. Ja sam imao i sedlo za svog popa dok mnogi drugi nisu pa su ih jahali tako neosedlane. Ne vidim u čemu je onda moj greh i eventualna krivica ?!

OLIVA BEĆKOVIĆ: Kada i kako ste postali demokrata ?

BABA DRAGA: Kada je i slepcima bilo jasno da je komunizam propao, ja i nekoliko profesorskih jajara mog univerziteta smo odlučili da sa bednih 100 osnivača koliko je tada bilo dovoljno, osnujemo neku partiju i da okušamo sreću u politikantskim vodama. Tako se rodila ideja o obnavljanju nekadašnje Demokratske stranke Ljube Davidovića i Milana Grola koji se od tada prevrću u grobu. Međutim, naš narod nije glup i nikako nije hteo da glasa za naše lopove te nismo nikako mogli da prebacimo 10 % podrške na izborima. Na sreću, u pomoć nam je priskočio NATO i bombama nas doveo na vlast. Kasnije je sve postalo istorija …

OLIVA BEĆKOVIĆ: Da li imate evidenciju koliko ste do sada, Vi lično i Demokratska stranka u celini, ukrali od naroda i države ?

BABA DRAGA: Pazite, ne mogu sa preciznošću da tvrdim jer to niko nije u stanju da izračuna ali prema mojoj evidenciji mi iz Žute bande ukrali smo negde između dve i dve i po milijarde evra od Petog oktobra 2000.godine. Nemojte me držati za reč ali par stotina miliona evra manje-više ne menja suštinu.

OLIVA BEĆKOVIĆ: Nedavno ste izrazili sumnju da je moguće okupiti opoziciju oko zajedničkog cilja kao uoči Petog oktobra 2000-e ?

BABA DRAGA: Jesam, ne verujem da je moguće okupiti veliki broj lopova oko malog plena. Srbija je već opljačkana, nema šta više da se ukrade i kako sada Pajtić misli da okupi Tadića Ludog, Zokija Bundu (Živković), Čedu Praška (Jovanović) ono DuPe iz Šapca (Dušan Petrović) i ostale lopurde oko krađe nečega čega više i nema a to se zove javna imovina ? Pa mi smo obrstili sve što se moglo kao koza državnu šumu. Nema više šta da se ukrade u Srbiji i nemoguće je okupiti toliko vazda gladnih lopova izleženih u lopovskom gnezdu u Krunskoj 69 oko mršavog plena kakav je ovaj danas na meniju u Srbiji.

OLIVA BEĆKOVIĆ: Kada mislite da se povučete iz politike i posvetite se unucima ? Ipak, Vi imate 114 godina i vreme je za penziju ?

BABA DRAGA: Moj poslednji prijatelj umro je pre 34 godine. Nemam s kim da se družim, ćerka mi je usedelica i nemam unuke. politika je moj život. Dok sam živ i sve dok budem mogao da kradem, ja ću se baviti politikom.

OLIVA BEĆKOVIĆ: Baba Draga, za’valjujemo Vam na ovom razgovoru.

BABA DRAGA: I ja vama za’valjujem deco.

Razgovarala uz burek, kaficu i rakijicu: Oliva Bećković