Dušan Vujović jedan je od osnivača zloglasnog „G17+ Instituta“ sa majkom Mlađana Dinkića, grupe eksperata za pljačku koja je rasprodala Srbiju * Poseduje dve skupocene kuće u Americi u diplomatskom naselju Maklejn nadomak Vašingtona, kao i tri stana u zgradi proglašenoj za kulturno dobro u centru Beograda * Bio je predstavnik lihvarske Svetske banke u Ukrajini gde je uništio državne firme * Doktorirao je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, a u Americi završio postdoktorske studije na kalifornijskom univerzitetu u Berkliju 1990. godine * Vujović je pored Dinkića i Zorane Mihajlović, starih jataka iz G 17+, ključni saradnik Aleksandra Vučića u ekonomskom porobljavanju Srbije * Dušan Vujović nikada nije radio u privredi, nikada nije bio bio zaposlen u bilo kojem preduzeću, i nikada nije vodio neku firmu u Srbiji * Vujović je ekonomski stručnjak koji savetuje vođe velikih bankarskih korporacija, kako da uvuku male i bespomoćne države trećeg sveta u dužničko ropstvo
Ministar finansija u Vučićevoj Vladi rođen je 1951. godine u Požarevcu. Diplomirao na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, gde je i magistrirao i doktorirao. Dobio nagradu Univerziteta u Beogradu kao najbolji student generacije. Magistrirao je 1977. godine na temu Cost-Benefit analize, a doktorirao 1984. godine u oblasti makroekonomskih strukturnih modela. Post-doktorske studije završio 1990. godine na Kalifornijskom univerzitetu u Berkliju u oblasti primene strukturnih modela opšte ravnoteže na analizu strukturnih reformi u tranzicionim privredama. Posle doktorata otišao je u SAD, gde se usavršavao na američkom „Berkli“ univerzitetu. Na Berkliju je jedno vreme bio i gostujući predavač.
Od novembra 1974. godine radio je kao asistent u Institutu za međunardnu politiku i privredu u Beogradu, a od oktobra 1975. kao asistent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.
Početkom 1979. godine primljen je u Svetsku banku kao ekonomista u programu „young professionals“. Od 1985. do 1992. radio kao docent i vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i kao rukovodilac projekta makroekonomskog modeliranja za potrebe Savezne Vlade SFRJ, Institut za statistiku. U Svetsku banku se vraća 1992. godine. U periodu 1992-1997. rukovodi programom stručnog usavršavanja kadrova iz ekonomskih ministarstava zemalja u tranziciji iz istočne i južne Evrope, bivšeg Sovjetskog saveza, Kine i Vijetnama.
Ovaj polugodišnji program koji su zajednički su organizovale Svetska banka, MMF, EBOR (EBRD), BMP (BIS) iz Bazela, STO, OECD i EU, pohađalo je više od 500 perspektivnih kadrova iz zemalja u tranziciji koji danas zauzimaju vodeće pozicije u centralnim bankama i ekonomskim ministarstvima svojih zemalja.
Od 1998-2001. predvodi stručne timove Svetske banke koji su radili na programima makroekonomske analize, strukturnih kredita i investicionih projekata reforme javnog sektora uključujući reformu poreske administracije, trezora, budžetskog procesa, javne administracije,
sudstva, itd. U periodu 2001-2003. radi kao predstavnik Srbije i Crne Gore u Savetu direktora Svetske banke. Od juna 2003. do kraja 2006. rukovodi programom Svetske banke u Ukrajini.
Od 2007-2011. radi kao vodeći ekonomista, prvo u regionu Svetske banke za Evropu i centralnu Aziju, a zatim u nezavisnom odeljenju za evaluaciju rada Svetske banke (IEG).
Od 2011. godine radi kao konsultant Svetske banke i USAID-a u oblasti inovacija, budžetske reforme i reforme javnog sekora. Radi kao redovni profesor ekonomije na Fakultet za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA).
Član je predsedništva Saveza ekonomista Srbije i glavni i odgovorni urednik časopisa Finansije, Ministarstva finansija.
Na predlog Glavnog odbora SNS, aprila 2014. godine, izabran je za novog ministra privrede. Nakon ostavke Lazara Krstića u julu 2014. godine, početkom avgusta postavljen je na funkciju ministra finansija, a do izbora novog ministra obavljao je i funkciju ministra privrede. Funkciju ministra finansija obavlja i u novoj Vladi Srbije, izabranoj u avgustu 2016.
Poseduje dve skupocene kuće u Americi u diplomatskom naselju nadomak Vašingtona, kao i tri stana u zgradi proglašenoj za kulturno dobro u centru Beograda. Jedan je od osnivača „G17 Instituta“ sa majkom Mlađana Dinkića. Doktorirao je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, a u Americi završio postdoktorske studije na kalifornijskom univerzitetu u Berkliju 1990. godine. Zatim se zaposlio u Svetskoj banci i kupio prvu kuću u Americi. Od 2001. do 2003. predstavljao je Srbiju i Crnu Goru u Savetu direktora Svetske banke, a do kraja 2006. predvodio je program ove institucije u Ukrajini. Od 2011. radi kao konsultant Svetske banke i USAID-a. Bio je ministar privrede Republike Srbije od aprila do avgusta 2014. godine, a od tada je ministar finansija. Vujović je imao deo vlasništva u „G17 Institutu“ koji je donirao istoimenu stranku „G17 plus“, čiji je predsednik bio poznati političar. Dinkićeva majka bila je jedan je od osnivača instituta, kao i član upravnog odbora.
Luksuzna kuća sa osam soba, četiri kupatila i garažom izgrađena je 1955. godine i nalazi se mestu Maklejn u kom, zbog blizine Vašingtona, uglavnom žive diplomate, poslovni ljudi i članovi Kongresa. Tu su tokom mandata živeli američki potpredsednik Dik Čejni, državni sekretar Kolin Pauel i porodica senatora Roberta Kenedija.Vujović je kuću kupio u oktobru 2007. godine za 642.500 dolara, najvećim delom novcem od kredita. Koristio ju je kao zalog za podizanje nekoliko kredita.
JOŠ IMOVINE…
Imovina Dušana Vujovića vredi više miliona evra. Dvosoban stan u vlasništvu ministra Vujovića nalazi se u Budvi, u stambenom kompleksu „Adok“, na oko 800 metara od mora. Vujović i njegova supruga stan su kupili u avgustu 2001. godine od beogradske firme „ADOC“ za 94.367 nemačkih maraka. Ugovorom o deobi bračne imovine 2011. godine, stan je pripao Vujoviću.
|