Tekstil i obuća koje kupujemo u radnjama uglavnom nisu prošli nikakvu kontrolu zdravstvene ispravnosti. U Srbiji, naime, ne postoje ni pravilnici, ali ni aparati koji su u stanju da identifikuju hemijski sastav odeće. Iako u ovdašnjim kućama i inspekcijama tvrde da kontrolišu deklaracije koje im dostavljaju uvoznici i proizvođači, one su, uglavnom, nejasne i nepotpune.

Referentna laboratorija nema mogućnost za proveru svega što se prodaje

– U toku je formiranje komisije u Ministarstvu finansija i privrede koja je u obavezi da do kraja godine donese nove pravilnike o tekstilu i obući. Tada će se određivati prisustvo teških metala u odeći, obući i tekstilu i drugih hemijskih jedinjenja čije prisustvo predstavlja rizik po zdravlje ljudi – kaže Saša Filipović, direktor sektora za tekstil i kožu u “Jugoinspektu”.

To bi, dakle, značilo da nije sporna samo zdravstvena ispravnost kineske robe koja se prodaje bez ikakvih deklaracija na svakoj uličnoj tezgi, pijaci i buvljaku, i koja u Srbiju dolazi sumnjivim kanalima.

Jedina garancija kvaliteta, kako domaće odeće i obuće, tako i one markirane iz uvoza, jeste reč proizvođača i njegova reputacija.
 

Nema otrovnog mleka

Ministarstvo poljoprivrede Srbije saopštilo je da je vanredna kontrola mleka na domaćem tržištu pokazala da je od 300 obrađenih uzoraka, 272 bilo potpuno bezbedno, dok je kod 28 uzoraka vrednost aflatoksina bila na granici dozvoljenih vrednosti. Iz Ministarstva su naveli da se uzorci sa graničnim vrednostima aflatoksina dodatno ispituju. “Sumnjivost tih uzoraka se ne mora da se nužno odnosi na prisustvo kancerogenog aflatoksina M1, pa se iz ovog razloga rade precizniji testovi.

Doduše, u Ministarstvu zdravlja kažu da iz prometa odstranjuju robu za koju utvrde da je štetna po zdravlje.

– Od svih neispravnih pošiljaka, najviše je bilo dečjih igračaka, sredstava za održavanje lične higijene, metalnog, keramičkog i porcelanskog posuđa i pribora. Najčešći osnov za zabranu uvoza tokom 2012. godine bili su mikrobiološka i hemijska neispravnost pošiljaka – kaže Zoran Nikolić, sanitarni inspektor Ministarstva zdravlja.

U ovakvim okolnostima su i Tržišnoj inspekciji vezane ruke, jer ona povlači tekstilne proizvode sa tržišta samo ukoliko se utvrdi da su falsifikovani. Prošle godine povukli su više od osam hiljada komada sportske opreme, obuće i odeće, galanterije, pa čak i platna za šivenje.

Generalno, kontrolom i deklarisanjem proizvoda, počevši od hrane, preko tekstila i tehničke robe, do industrijskih proizvoda bave se akreditovana tela tako što uzimaju uzorke na zahtev proizvođača, inspekcija ili uvoznika, ispituju kvalitet i nakon toga proveravaju deklaraciju.

– Deklaracije kontrolišemo kada nam dođe zahtev za ispitivanje kvaliteta. Vrlo se retko dešava da proizvođači stavljaju pogrešne deklaracije, pogotovo na uvoznoj robi koja na sebi ima i deklaraciju na stranom jeziku pa je lako proveriti istinitost prevoda – kažu u “Jugoinspektu”.

Međutim, u udruženjima potrošača objašnjavaju da proizvođači poštuju zakon, ali da zato na deklaracijama smanjuju font do nečitljivosti. Nijedan proizvođač ne navodi vrednosti transmasnih kiselina, dok se mnogi trude da privuku kupce natpisima “posno”, “bez veštačkih boja i aroma”, “bez trans masti”. Ista stvar je i sa uvoznicima.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *